Tales from Earth ili ti price zemljine ravnoteze!?

Treci kamen od sunca je dusu dao za pripovedanje....samo sto ovde nista nije hronoloski, to su jednostavno pricice koje jedan marsovac moze videti kada na svom pregledatoru kulture i razvoja planete ukuca rec EARTH ili Third rock from the sun...searching.

06.05.2008.

Grandi Navi Veloci

...Pišem dok jezdim Francuskom ka Kanu gde bi trebao provesti sledeća dva dana. Dugo nisam pisao, odnosno beležio misli, utiske, sa mojih putovanja. Došlo mi je sada, kada vozač Boban hrče na sedištu do mene, iz zvučnika izlaze zvuci amaterskog flamenco majstora Anibala Palazola (Čovek svira flamenco, ne igra ga), uh Boban je upravo naleteo na hrkni čvorić,....znate ono kada neko ujednačeno hrče pa odjednom hrkne iz sve snage, da sebe probudi....promeškoljio se, ok. Nastavlja tamo gde je stao.

Na putu je upravo prošišala tabla sa oznakom NIMES-centre, ST GILLES, i sat koji je pokazao 16:45h. Do Marselja još 106km, a ja se mislima vraćam nekoliko dana unazad, kada sam se iz krivina Ligurije spustio pravo u luku Djenove.

Tamo je već, otvoren za ukrcavanje, čekao brod MAJESTIC iz velike italijanske kompanije Grandi Navi Veloci koju drži izvesni Grimaldi (ako se ne varam), koji takodje, pored ove, ima i drugu flotu brodova koja se zove po njemu...''GRIMALDI''.

Pre nego što počnem o MAJESTIC-u, moram da se vratim nekoliko godina unazad, tačnije u 2003.u godinu, kada sam imao priliku da iz Grčke (Igumenitsa) plovim za Italiju (Bari), kompanijom SUPERFAST FERRIES.

Da ne dužim, evo poredjenja:

Brzina ukrcavanja:    SUPERFAST - Za 30 minuta su svi na brodu...............GRANDI - Svi na brodu,...ali za 120 min.

Ljubaznost::     SUPERFAST - Ljubazni i predusretljivi.................GRANDI - Hladni kao kondukteri u GSP (mada mislim da su sada i oni ljubazniji)

Sardžaj na brodu:    Sadržaj je približan, sličan, ''radjen i gradjen'' po istom principu....Pa koja je tu onda razlika? Na SUPERFAST-u sve radi i koristi se...na GRANDI NAVI....ne radi i ne koristi se ni pola.

Čistoća:     SUPERFAST definitivno čistiji...

Nije mi namera da ja ovde nekoga favorizujem....a, da i hrana u self-service restoranu na SUPERFAST-u je bolja. Kažem, ne favorizujem nijednu od navedenih kompanija, ali ako uzmemo u obzir da su i jedni i drugi, bre, najobičniji linijski prevoz, razlike su jasno vidljive.

Jedno moram da priznam. Ma da si i u najgoroj olupini od broda, i da si u najluksuznijem hidrogliseru....pogled na pučinu i miris mora je jebeno neponovljiv. Vetrić,....so u nozdrvama, po koji galeb kojeg uhvatiš krajičkom oka, brodska sirena,....zatvoriš oči, zapamtiš sliku koja ti je malo pre bila pred njima....i preseliš se na neko lepše mesto, bez briga i problema.

Onda otvoriš oći....Luka Barselona,...iskrcavanje.

Bila je nedelja, marokanci su nam mahali sa broda, dok smo silazili sa šestog sptara velikog ''MAJESTIC-a''. Oni su odlazili dalje za Tangeri. Mahom su bili kamiondžije. Grupa je već izašla na kopno, dok sam ja sa dva vozača sišao u utrobu broda (u garažu). Tamo nam je bio parkiran autobus. Zaurlao je MAN (SETRA sa MAN-ovim motorom), krenuo dva, tri, pet, sedam metara...Prednji deo je sišao sa broda. Ja iskačem iz autobusa, kako bi pokazao špansku grupnu vizu policajcu iz emigracionog (koji inače, zbog istih onih marokanaca, proverava svakog putnika po izlasku sa broda)....okrećem se na trenutak i vidim tanak crni mlaz kako se vuče za autobusom. Drugi vozač, Nidža, koji trči za autobusom i urla na Bobana da zaustavi autobus.

POČINJE SEX!!!

Prilikom iskrcavanja sa broda niko nije obezbedjivao izlazak iz garaže,...autobus je legao na veliki nagib i probušio karter za ulje. Usledila su tri dana jebačine...ko je kriv, ko nije, ko plaća štetu, ko će da popravi, gde da nadju čoveka u Barseloni koji to može da zavari...Niko neće da ti pomogne a i kad nadješ nekog, taj ti odvali cenu da ti uši odpadnu, a dani teku, a euri cure, a iznajmljuju se drugi autobusi jer grupa i program ne smeju da trpe, pa ne možeš da objasniš vozačima šta hoćeš od njih...maaa seeeex!!!...I to onaj GANG-BANG!!! Ti jedan, a njih 300 se utrkuju koji će više da ti zavuče...ruku u džep. Popravismo nekako i to....i evo...put putujem preko Figerasa i muzeja Salvadora Dalija, ...francuske provanse...do Kana gde bi trebalo večeras spavati.

Dosta je za sad....(...bem ti Grandi Navi Veloci)

30.05.2007.

Sekire s' neba,...Andjeli na zemlji...

Baba Marta je uveliko radila svoj posao,...odnosno nije te ostavljala nacisto da li da nosis kisobran i jaknu ili da obuces nesto laganije....

Vrteo sam se po uskim ulicicama i nervirao sto ne mogu da nadjem parking,...sumrak je vec polako vodio ka totalnom smrkavanju, ipak na kraju se ispred mene ukaza mali neugledni parking sa nekim chichom na rampi....

Moje znanje engleskog jezika ovde nije pomagalo, tako da sam pribegao staroj dobroj metodi "Ja Tarzan, a ti Dzejn", uz gomilu mimike, kako bi naveo dedicu da mi bar ukaze kuda se ide ka centru grada, i gde se ja trenutno nalazim na karti (koju sam naravno spremio kao svaki iskusni putnik namernik spreman da se izgubi kad god to pozeli).

Ulicna svetla su se ogledala u baricama na sivo-crnom makadamu....kisa je sad vec uveliko lila, a ja sam mahnito trcao kako bi se sklonio negde...

Izbegavam jedan trolejbus, dve vespe, jednog biciklistu...preskacem metalnu ogradu koja je jasno stavljala do znanja da tu ne sme da se prelazi ulica. Preskocivsi ogradicu, tlo mi izmace pod nogama i uz najglasnije moguce metalne zvuke slomih se izmedju stolica kafica koji se nalazio odmah iza ograde, a koji ja uopste nisam registrovao pretrcavajuci ulicu. Konobar koji je istrcao iz kafica, me s' rukom na ustima, zabezeknuto pogleda kako se kobeljam iz stolica...Jedino sto mi je u tom momentu palo napamet izustih uz podignut prst, onako zaglavljen izmedju dve stolice.."Uno cafe macchiato prego".

Kisa mi se vise nije cinila toliko ruzna...duboko sam udahnuo i osetio miris mokrih ulica....volim taj miris,...odrastao sam na njemu...Macchiato koji mi je kesha, uz osmeh, doneo je itekako prijao.

Mislim da mi je ovo sasvim dovoljno,....vraticu se do parkinga da.....nisam stigao ni da zavrsim misao....auuu sto prodjose dve devojke,...pa jedan par...covece, nisam ni primetio...Ovde je kao na modnoj pisti....Poceo sam pomno pratiti desavanja na ulici....iz 5 minuta sam shvatio da je ovo grad mladih...puno studenata, parova, ekipa na coskovima...ali nisam mogao da se oduprem utisku...pa svi su bre leeeepi !!!...

Kupio sam devojci majchicu u "Sisley" prodavnici nedaleko od kafea,...i brze bolje pozurio natrag u auto...jer sam osetio da me grad obuzima...ko zna koliko bih ostao i gde bi zavrsio te veceri... 

.....Vraticu se tamo kad-tad,.....jebeno dobar grad....Bolonja...

 

05.02.2007.

Jednostavno...NEEE, ZAR OPET

Izlazim iz meni dobro poznatog hotela u Grckoj...Hmm mrak je napolju...a na FIAT Unu su otvorena prednja vrata. Vreme je da krenem nazad kuci. Tu kod vozackog sedista otac nesto rasprema, steluje, sta god da radi, izgleda mi sasvim uobicajeno. Znate,..to su one radnje koje znate da ce se desiti...i koje uvek idu uz datu situaciju.

Kad iz hotela istrca polupijana recepcionerka, i krece da me grli i pozdravlja,.. "pa gde ce te tako brzo". Hm,...dug put nas ceka, pomislih u sebi.

U tom momentu me moj otac pogleda preko automobila i rece.."ajde dosta je krecemo"...Ali cekaj...zaustih da kazem, ali me prekide.."Ajde ustaj...oladice se!!"

A bre??!!

Cekaj bre da se ispozdravljam sa ljudima!!! - dreknuh

Kako sam to rekao,...skapirao sam da mi je glava zaglavljena u jastuku i da sam opusteno rekao caletu, koji me budi za dorucak, da treba da se ispozdravljam sa ljudima....

Matori se upisao od smeha i izasao iz sobe...

ZAKLJUCAK: Ceo zivot pricam u snu, ali sad sam mu, da izvinite, jeb'o kevu!!!

30.11.2006.

Poslednji zeimpekiko....

….Retzina je tekla niz grlo, a ja sam vec poluzatvorenih ociju posmatrao jednu meni poznatu crnu devojku koja je kao vila ili utvara obletala oko mene. Kapi znoja koje su se slivale niz celo buzuki majstora odavale su mi utisak da ja nisam jedini koji vidi ovu od boga izvajanu priliku. Celo telo skoro da mi je bilo u transu, kao kod kakvog dervisa, ali mi je um jos radio…hm,…radio dovoljno da se ne srucim sa stolice pred vec polupraznom tavernom.

Priblizila mi se i blagim pokretom podigla ruke ka sebi.

U tom se kraj mene stvori konobar paleci mi cigaretu i sipajuci Herkulovu krv u casu…

“Vreme je gospodine Likos…..”

Posegnuh za casom, ali mi je ta jedinstvena sena ote i postavi na pod.

Pogledah u buzuki majstora, koji mi klimnu glavom, ustade….odjeknuse zvuci sa buzukija…od kojih krv vri u zilama, zbog kojih bogovi silaze sa Olimpa…

Povukla me je do case….i malobrojni su mogli videti coveka bele raskopcane kosulje i podvrnutih rukava sa cigaretom medj’ usnama, kako se zatvorenih ociju uvija oko case, kako igra sa necim nevidljivim…to nije bio covek,…vec cista dusa.

Omaleni pevac, pevao je o ljubavi koja ceka negde daleko, a ja sam igrao sa njom i video je jasno kako klizi preko stolova, po podu kako izlazi iz case i vuce me kako bi kleknuo iznad nje same.

Zguzvah upaljenu cigaretu i padoh na kolena pred njom, uhvatih je zubima i sasuh krv herkulovu….spojili smo se.

Sve utihnu, i svetla se pogasise…

Odigrao sam svoj poslednji Zeimpekiko…….

 

…..za ovu noc…  

16.11.2006.

Americki turisti….oh my goooooood!!!

Vozio sam kombi kroz osuncanu Grcku…izuzetan avgustovski miris mora, maslina, grckih zacina opijao me je i u momentima sam zaboravljao da sam ovde ipak na radnom zadatku.

Khm,…. da, ja sam turisticki jadnik, vise nego radnik, sa zvanjem turistickog vodica, komercijaliste, prodavca, xafsing menadzera,…i vozacem kombija u ovom momentu….Nista mi ne moze oduzeti ovaj trenutak, kada sam u jedinoj zemlji u kojoj bih mogao ziveti van rodne grude….zemlji gde je sve pocelo, zemlje bez koje covecanstvo ne bi bilo ovakvo kakvo je sada….zemlje gde…..all we can see here are ruins, c’mon show me some entertainment, show me a good stuff… jedna mladja tinejdzerka sa sedista iza mene upravo me je prekinula u mom uzivanju.

 

Porodica amerikanaca, sa “nasim” poreklom, gde je otac Djordje otisao jos u vreme nasega predsednika TITE, te naprasno postao George, ozenivsi tamosnju propalu Brodvejsku glumicu, nacinio troje divnih malih amerikancica koji se zovu Ivana, Marina i Aleksandar i nemaju veze s vezom o rodnom jeziku.

Tu se nasla i njegova rodjena sestra koja se nije udavala ali je zato postala zapazena u show biznisu, naravno necu zaboraviti da je Milanka naprasno postala Marry.

 

Sastav tih nadasve po mene cudnih ljudi nasao se upravo na sedistima iza mene, dok sam vozio ka legendarnim Meteorima pokusavajuci da im docaram sve sto bi ih moglo zanimati ili zadiviti na ovom dnevnom izletu.

 

….Show me a good stuff….porazavale su me njihove izjave…ej vodic, pa vidi sta je rusevina,…hehe pa mi u Americi imamo sve ovo isto,…samo novo…!!!?

 

Taman sam se navikao, i nekako iskljucio iz ove gomile idijotizma izrecene na ovako malom prostoru FORD Sprintera….kad su Majka amerikanka i cerka (pola-pola), zatrazile hitan odlazak u WC.

Ok, odmor,….prva desno pumpa…istrcavaj, otvaraj vrata, taman zapalih cigar…, kad eto ih…e vala da su musko pa ne bi ovako bile brze. Zene u WC-u pa brze….hm pa ti amerikanci bar sto se tice discipline i azurnosti odlicno stoje…pomislio sam…bogami eto i neceg sto mi se svidelo….

 

Nastavljamo….10 min voznje…Oj vodic, stani, WC, zavapise opet njih dve. Pa sad ste bile, jeknuh ja u sebi….no musterija je uvek u pravu. Ponovo ista operacija: stani, istrci, otvori,…e ovaj put nisam stigao ni omirisati cigaretu…kad eto ih, trk nazad.

 

!!!????

 

Ok…9,8,7,6,5,4…smiri se,….dobro je.

Zaurla motor Sprintera. Gazio sam jedva peti kilometer,…kad gle cuda. Opet isti scenario.

 

WC, stani, okreni, obrni, otvori, klekni, naguzi, kako god opet ti njih dve pre nazad nego tamo. Ovde mene neko dobro razvlaci, cak je i George poludeo, te je par svetski najpoznatijih reci “you know, the F word”, uputio ka svojoj familiji.

 

Do Meteora smo stigli, da ne davim, izlet obavili, verovatno u strahu da George ne zagrmi ponovo, nije bilo ni pauze za WC.

Krenuli smo nazad, i ja sam onako bojazljivo predlozio pauzu za rucak u podnozju Meteora na izlazu iz gradica Kalambaka, na shta su ove dve vrisnule od zadovoljstva.

 

Stali, usli, seli, naravno njih dve trrrrrk u WC, jeli, zapalio cigaretu…..kad njih josh nema.

Negde pred kraj pauze, pojavljuju ti se mama i cerkica i pravo u kombi…We are ready!!!

 

E jebem mu oca, sad mi nista nije jasno….ali vidno srecan sto se ovakav dan zavrsava i vec u mislima kraj hotelskog bazena uz ladnu pivu, vozio sam bez zaustavljanja kad se zatrese kombi od gromoglasnog mogu reci urlika a ne smeha.

George, ili tata Djordje se hvatao za zidove od kombija vristeci od smeha…Jebem ti s kim ja zivim, pa jebem ti hi hi ho ho haaaaaaa….e to je to sad su pukli skroz…boze, ja sam kriv za sve, pomislih u sebi.

 

He, he, he pa brate moj, zacenjivao se George preko mog ramena, lupajuci se po celu.

Pa il ti znas sto si onoliko stajao na pumpama u odlasku, sad su mi ove moje glupace rekle.

Ne, jedvacujno odgovorih…..

 

Kazu…..trpe od kad smo krenuli jutros i tek sad na povratku su nasle prvi WC.

Doslovno,….”ali sto se ti ljutis na nas, pa gde god je vodic stao svuda su samo neke rupe u zemlji, nigde nema WC solje….!!!???”

 

RUPE U ZEMLJI,…???. RUPE U ZEMLJI,…???!!! .

Auuu jebem ti, puce me bizarna istina po sred mozga,  pa one nisu videle cucavac u zivotu!

 

 

NAPOMENA: Nije sto smo mi “BALKANCI”, vec su svi ostali zaostali.

 

 

22.09.2006.

VENECIJA - Mogucnost da se oseti srednjevekovna Italija ili josh jedan nacin da se turistima otme koji euro vishe...

[b]Ponte dei so spiri...,uzdah koji se otme svakome ko zastane i baci uzurban pogled na ovaj most koji je spajao sudnicu Duzdeve palate i tamnice iz koje nije bilo povratka,....prizor vredan pamcenja,...prizor vredan....uuuuu Tottijev dres za svega 15 eura,...cek da vidim...aaaaaaargh ima i Beckham...fras, frka, panika....evo ga L...il' ima XXL, nema...e izem ti italijanske kalupe....dobro daj taj XL pa cu da smrsham malo.....za te pare...znash bre kol'ko je original.
Cuti, kako sam se nadao dobro sam se udao....[/b]

Zezanje ili klasika, vec toliko puta vidjena na trgovima i trotoarima koji su tik uz najpoznatije kulturno-istorijske spomenike....dresovi, shalovi, hevi-metal majce, hard-rok majce, erotske majce, majce, majce, majce a iza krilati lav sa otvorenom knjigom..., a shta ako lav zatvori knjigu za crno trziste?
(aludiram na simbol venecije koji je istaknut na skoro svakoj znamenitoj zgradi...lav sa otvorenom knjigom znacio je da je zgrada gradjena u vreme mira i prosperiteta, dok je lav sa zatvorenom knjigom oznacavao da je zdanje gradjeno dok je mletacka republika bila u ratu sa....bilo kim) Propade Venecija?
Hm ne bih rekao, s' obzirom na cene ulaznica za Duzdevu palatu i mnoge druge galerije koje se mogu posetiti u kratkotrajnom petosatnom obilasku Venecije, koliko se u proseku zadrzi svaki turista ''Venecijanac'', a o voznji gondolom da i ne govorim.
Primer i moj definitivni favorit ''otimanja'', tesko stecenih eura, moram se sada izraziti, blentavim turistima, je onaj cikica koji tako revnosno, svaki dan, sedi ispred katedrale San Marco i prodaje ljudima kesice za hranjenje golubova (koji inace podsecaju na omanje kokoske, ne znam kako ta cuda uopste lete), i to po ceni od 1 eur po kesici okrunjenog kukuruza....Alooo,...85 dinki za fishek, fishekcic okrunjenog kukuruza.....ne znam shta stavlja u taj kukuruz,....kako ga stavish u ruku oni golubovi ubice se ustreme na tebe ko dobermani, tako da se krajnje smeshne slike smenjuju pred slucajnim prolaznicima....cas te ima.....cas covek golub....aaarrgghhhh, dok se izvuces iz agonije, sav si dobro nadjubren golubijim tomahavcima, i sta onda.....e sad bi mogli i da posetimo tu visoku zgradu sto se nalazi na glavnom trgu....Pppeerrr Saaan Maar, aha, Per San Marco, a ne to je putokaz ka trgu,..a ovo mora biti crkva. Ajde da vidim i to cud...aaabre kol'ko je to sati, pa polazi mi brod za 15 min....trk nazad...joooj kako ono bese, gde je pristaniste,...kod hotela Galjardi., Galibardi...,Garibaldi,...ne nije...kako bese ona teniserka Sabatini....cek, cek a da Gabriela....eeee jeste hotel Gabrielli.

Usao na brod, a ne video ni petinu....ma nema veze, razmislja turista guzvajuci se na omalenom brodicu krcatom zivine slicne njemu, nece Venecija pobeci...


NAPOMENA za sve kojima Venecija nece pobeci: Venecija svake godine tone par centimetara, a vlada Italije josh nije reshila taj problem!


Tales from Earth ili ti price zemljine ravnoteze!?
<< 05/2008 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


Pesma koja nam svima kad tad dodje....ali i prodje...

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
3555

Powered by Blogger.ba